???????? THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH
Čitateljka našeg bloga mi je skrenula pažnju na objavu na društvenim mrežama povodom smrti čoveka, koji je, sudeći po tim objavama, bio uspešni internet preduzetnik. Jedna od tih onlajn objavljenih čitulja se završava rečenicom u kojoj se ističe da je dotični gospodin svojim radom „učinio internet boljim mestom za život”.
Ova priča me je podsetila na poslovnu ideju o kojoj sam čitao pre nekih pet godina. Naime, jedan startap je korisnicima tvitera ponudio servis koji je „reklamirao” pod sloganom „When your heart stop beating, you keep tweeting”. Potrebno je bilo samo da svoj tviter nalog registruješ na njihovom sajtu i završio si posao. Nastaviš dalje normalno da tvituješ i koristiš servis kao i svi drugi korisnici. Bukvalno, dok god si živ, nema brige. A ako, daleko bilo, ikad umreš, zahvaljujući algortimima koji sve vreme tvog korišćenja tvitera precizno definišu tvoj profil, mašina nastavlja da tvituje i kada tebe više nema među živima. Zgodno, zar ne? Kao u onim nekadašnjim reklamama za pogrebna preduzeća: „Na vama je samo da umrete, sve ostalo je naša briga!”.
Ali, ni to nije sve… sad ide najbolji deo. Do kada će mašina da tvituje u tvoje ime i za tvoj račun, i uopšte da nastavi da živi tvoj život? Pa jasno – do kad si platio za to. Dok si još živ, sam izabereš za koji period želiš da to mašina radi umesto tebe. Više platiš – duže živiš. Možeš čak i naslednicima da preneseš tu privilegiju da ti produžavaju život, ako te se prvo sete i ako za to, naravno, plate.
Ne znam kakva je sudbina tog startapa bila, nisam se tada prijavio, računao sam da mogu još neko vreme i sam da komuniciram. A onda sam na to zaboravio i evo sada me je ova epizoda sa internetom kao mestom za život podsetila na tu priču.
Na prvi pogled ovo može da zvuči bizarno. Ali, kada se bolje razmisli, to je, u stvari, vrlo logično. Ako smo već sada veliki deo svog života ionako preselili u onlajn svet i svakim danom ga sve više tamo selimo, onda internet i jeste postao mesto za život, a ne više samo sredstvo rada i tehnologija koja nam olakšava rad i komunikaciju. Uostalom, mnogo više se i trudimo da u tom svetu izgledamo bolje, lepše, pametnije nego u onom fizičkom. U tom onlajn svetu imamo više prijatelja, više zabave i provoda i sve više vremena tu provodimo. A i tamo je jednostavnije, jer se iz tog života možemo lakše isključivati i ponovo uključivati.
Kad je to već tako, onda je potpuno normalno da nekom iskažeš poštovanje i tako što povodom njegove smrti izjaviš da je učinio internet boljim mestom za život. Jer, tu ste i ti i pokojnik stvarno i živeli. Ovo, naravno, sve pod pretpostavkom da dotični nije nastavio da živi putem nekog od servisa koji mu je to omogućio i posle fizičke smrti. Uostalom, njegovi prijatelji u tom svetu ionako ne bi primetili razliku.
Izgleda da smo, zahvaljujući ovoj poslednjoj tehnološkoj revoluciji, dobili odgovor i na pitanje koje je čovek oduvek sebi postavljao, a to je ima li života posle smrti. Uostalom, skoro sve velike religije svojim vernicima obećavaju novi život posle smrti, i to lepši i bolji od ovog zemaljskog, ali pod pretpostavkom da ga prvo zasluže svojim ponašanjem na ovom nesavršenom svetu i da to, naravno, malo i finansijski poguraju. Sada smo, izgleda, u informatičkoj tehnologiji konačno dočekali i onu religiju koja to obećanje može stvarno i da ispuni.
Ipak, bez obzira na sva ta velika obećanja, ja ostajem ateista i zato vam, pre svega, želim sve najbolje u novoj godini, da još dugo poživite i da zajedno učinimo planetu Zemlju boljim mestom za život. Ne treba još da se selimo odavde, koliko god nas ubeđivali da je došlo vreme za to i da već treba da počnemo da se pakujemo.