Gde je nova tema?

Kada sam pre skoro pune četiri godine kao Iskusni početnik objavio svoj prvi tekst na ovom blogu, iskreno sam svoj motiv za to objasnio željom da se prijavim da sam živ. Kao neko ko čak ni dan danas nema svoj lični nalog na fejsbuku, a kamoli instagramu, to već tada nije bilo lako dokazati.

Nekih većih ambicija nisam imao. Jednostavno, posmatrao sam svet oko sebe, privlačile su me vesti i događaji koji su iskakali iz uobičajenog, ali i oni koji su izgledali normalno, a ja u njima video nešto drugo i drugačije. Onda sam svemu tome davao neke svoje komentare, uvek uz neku ogradu da je to samo moje viđenje stvari, ne pretendujući da tumačim o čemu se tu radi. Nije mi motiv bio koliko će ljudi to pročitati, iako priznajem da mi je uvek bilo drago kada neko prokomentariše tekst i da svoje mišljenje o temi o kojoj sam pisao.

I naredne tri godine mi je dobro išlo. Ako ništa drugo, bar sam sebi dokazao da sam živ.

Dok ovo sada pišem, svestan sam da će uskoro proći godinu dana od poslednjeg objavljenog teksta Iskusnog početnika. Mogu sada izmišljati i nabrajati razloge zašto je došlo do ovolike pauze. Jedan od njih, a znam da tu ne mogu da pogrešim, jeste – korona. Ako je korona protekle dve godine bila univerzalni izgovor za sve, zašto ne bi bila i za ovu moju pauzu u pisanju.

Znam da će logična prva reakcija onih koji to pročitaju biti: „Hajde nemoj, molim te, i ti, bar se potrudi malo pa smisli nešto pametnije”. I razumem da to moje zvuči kao jeftini izgovor, ali je stvarno tako. Evo i zašto.

Te poslednje dve godine praktično nigde nije bilo druge teme. Korona je u tom periodu prevalila put od tamo neke nebitne zaraze u nekom Vuhanu u dalekoj Kini, preko globalne pandemije koja je praktično preko noći zaustavila život skoro na celoj planeti do vodećeg kriterijuma i univerzalnog opravdanja za sve odluke koje su se donosile – od nivoa država i globalnog sistema pa naniže. 

U takvom kontekstu pisati o nekim drugim i drugačijim temama izgledalo mi je besmisleno. I to ne zato što me je brinulo koliko će to ljudi pročitati, jer, kao što rekoh, to mi nikad nije bio motiv, već odjednom kao da ničeg drugog sem korone nije ni bilo. Nekako sam i sam prihvatio da ništa što nije deo korona teme nema mnogo smisla. Uostalom, kao i većina ljudi, ušao sam u nekakvu „čekamo-da-prođe” fazu hibernacije.

A onda je došla Ukrajina. Ruski napad na Ukrajinu je preko noći doveo u pitanje ceo postojeći političko-ekonomski globalni poredak. Ne znamo kako će se ta kriza dalje odvijati i kuda sve ovo vodi. Ono što jedino znamo u ovom trenutku je da smo ponovo zakoračili u potpuno novi svet za koji još nemamo blagu predstavu kako će izgledati. Ono što je izvesno je da ovo neće biti prolazna faza. Svedoci smo kraja jednog višedecenijskog istorijskog perioda. 

Ali, to sada nije nije pitanje kojim ćemo se baviti. Ono što jeste je kako se praktično preko noći dogodilo da je jedna globalna tema zamenila drugu. Umesto korone, sada je sveprisutna svetska tema Ukrajina. I to se dogodilo tako brzo i radikalno da je korona odjednom otišla u neku daleku prošlost. Više i ne pratimo koliko je obolelih i umrlih od korone, a većina medija više o tome ne izveštava redovno, već tek s vremena na vreme. Ovih dana se potkrade tu i tamo vest kako je Šangaj zatvoren i u potpunoj blokadi, jer se korona tamo vratila na velika vrata. Ali, svet se više zbog toga preterano ne uzbuđuje. Ma ko će se sada još time baviti kada imamo rat u Ukrajini. I ko se više uopšte seća te korone, pa onih silnih zatvaranja gradova i država i uopšte tog života pod koronom.

Ruku na srce, neke stvari su ostale iste kao i u vreme korone. Pre svega neizvesnost i strah šta nosi sutrašnji dan, što onda hrani osećaj bespomoćnosti i vodi ka letargiji i apatiji. I čini se da smo se baš zbog toga brže privikli na ovu novu veliku globalnu krizu i brže pomirili s tim da mi tu ništa ne možemo.

Jedino što nam preostaje je demonstracija aktivizma preko društvenih mreža. I kao i u slučaju korone, u toj medijskoj kakofoniji najviše pažnje privlače svađe i svrstavanja za i protiv. I to nije ništa novo i već nam je dobro poznato. Što radikalnije to zapaženije. I to i jeste cilj. Pri tome, rizik praktično ne postoji, jer su svi ti svađači, pametnjakovići i sveznalice dobro sakriveni iza ekrana svojih uređaja i hrabro se bore za svoju istinu ne napuštajući komfor svojih fotelja i kreveta. Juče oko korone, danas oko Ukrajine, a sutra oko bilo čega što već naiđe ili što već neko izmisli.

Da li je jedino što nam preostaje da čekamo sledeću globalnu temu koja će zameniti Ukrajinu onako kako je Ukrajina zamenila koronu? I da li nam je jedina nada da će ta nova tema okončati rat u Ukrajini, kao što je rat u Ukrajini okončao epidemiju korone?

Nažalost, znamo da je to moguće.

Ostavi komentar

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

This website is available in ???????? ENGLISH

Društvene mreže

Najnoviji postovi

Ovim prihvatate našu politiku privatnosti

Prijavite se za objave sa bloga

Holler Box