Shvatili smo još tokom trajanja akutne faze pandemije koronavirusa da rad od kuće neće biti samo privremena mera, prinudno uvedena zbog ove krize, već da će ostati kao normalna stvar i „kad sve ovo prođe”. Ono što, ipak, nismo očekivali je da će rad od kuće, kako sada stvari stoje, početi da se još i dodatno širi i uskoro može da postane preovlađujuća forma obavljanja posla. 

Znamo da je sve krenulo iz laboratorije i istraživačkog centra. U početku je njegova pojava potcenjivana, verovalo se da se radi samo o nekoj novoj formi manje-više iste stvari. Trebalo je neko vreme da se proširi.

Kako sada stvari stoje, najgora faza pandemije koronavirusa je iza nas. Široki spektar rigoroznih mera ograničavanja kretanja i kontakata se postepeno ukida. Ljudi se tome, naravno, raduju i sa sve više nestrpljenja čekaju da konačno sve ovo prođe i da se vratimo normalnom životu.

Svet sada već polako izlazi iz stanja globalnog šoka zbog pandemije koronavirusa. Rigorozne mere ograničavanja kretanja i fizičkih kontakata se postepeno ukidaju, čak i u zemljama koje su najteže bile pogođene ovom epidemijom.

Od početka ove globalne krize izazvane epidemijom koronavirusa, mnogo toga smo izgubili i u mnogočemu ostali uskraćeni. Naročito nas pogađa gubitak onoga što se, koliko do juče, jednostavno podrazumevalo. Tu pre svega mislim na slobodu kretanja, koja je u ovom vremenu ograničena na više nivoa.