THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH
Lil Mikejla (Lil Miquela) je otvorila svoj Instagram nalog 2016. godine. Ova 19-godišnja devojka iz Kalifornije je vrlo brzo postala popularna. Slika se moderno obučena, posećuje popularne događaje, pa je tako bila i na festivalu Coachella sa koga je objavila seriju svojih fotki da se vidi kako se dobro provodi. Podržava i društveno odgovorne pokrete kao što je, na primer, američki Black Lives Matter. Snimila je i nekoliko pesama i objavila ih na Spotify-ju. Logično je da su se za nju takvu zainteresovali i marketinški stručnjaci, pa je tako počela da promoviše i neke svetske modne brendove. Danas ima milion pratilaca i s pravom može da se kaže da je postala uspešna digitalna influenserka.
I dobro, šta je tu sada novo? U čemu je razlika između Lil i hiljade drugih, pravih i umišljenih, influensera i influenserki? U suštini i nema neke bitne razlike; ono zbog čega pominjemo Lil je što je u aprilu ove godine na svom instagram profilu objavila da ona nije ljudsko biće već robot. Pretpostavljam da je većina njenih pratilaca, videvši tu objavu, čekala sledeću da vidi u čemu je fazon. Da li je možda Lil na taj način htela da obavesti svoje fanove da je bila u novom lokalu u kome su roboti počeli da prave koktele, pa tako najavljuje svojim obožavaocima da uskoro sledi fotka nje kako nazdravlja sa tim robotom?
Kakogod, zazvučalo je kao dobra fora. Ali, Lil ništa nije slagala. Lil Mikejla i jeste robot, pravi robot, ili kako se to sad lepše kaže – CGI, u prevodu „kompjuterski generisani lik”. Kakogod… Lili Mikejla je kreacija američke startap kompanije „Brud”. I nije jedini CGI koji je kreirala ova kompanija koju su svojim kapitalom podržali i neki veliki investicioni fondovi, prepoznavši u ovom konceptu odličnu poslovnu priliku. Pored Lil, tu je i Blouko i možete ga zapratiti na profilu Blowko22. On je još daleko od Lil, nema ni 60 hiljada pratilaca, ali polako, lajk po lajk, pratilac po pratilac… Navodno je Brud kreirao i još neke virtuelne zvezde koje su se pojavile na globalnom selebriti nebu, ali to još ne možemo da potvrdimo. I nisu jedina kompanija koja se bavi kreiranjem CGI likova.
Za biznis su ti virutelni likovi idealni marketinški promoteri i promoterke, manekeni i manekenke za brendove. Kada ih jednom napraviš, nema više brige. Ne piju, ne jedu, ne troše, sve te slušaju, ne moraš dva puta da im ponavljaš šta treba da rade. Ne traže povećanje plate ili honorara, ma još bolje od toga, uopšte ne traže ni platu ni honorar, a za zdravstveno i socijalno neće ni da čuju. U penziju idu kada im ti kažeš i kad jednom odu u penziju, možeš slobodno da ih zaboraviš, jer ni penziju neće. Jednom rečju – idealni ljudi. Ili, kao što naša draga Lil pita sebe i nas: „Ja nisam čovek, ali zašto ne bih mogla da budem ličnost?”
Ako roboti postaju idealni ljudi, zašto je onda čudno što ljudi hoće da postanu roboti? Za sada nam dobro ide. Jer, koja je razlika izmedju naše Lil i neke tamo Lili koja se fotka na peščanoj plaži dok iza nje zalazi sunce, a ona drži koloritni koktel u ruci i pre objave je provukla tu svoju fotku kroz silne filtere? Ili između Blouka i nekog batice koji ponosno objavljuje nabudženu sliku svog nabildanog istetoviranog tela i podignutim palcem šalje pozdrav celom svetu?
Uostalom, sa sve više prijatelja se družimo gledajući se kroz neki od ekrana nego gledajući se u oči. Do sada je taj svet robota postojao u našoj mašti, o njemu smo čitali u naučno-fantastičnim romanima ili zavirivali u njega kroz SF filmove. A sada se ta granica između fikcije i realnosti ruši, i ponašamo se kao da smo otkrili novi kontinent i sada počinjemo da ga naseljavamo svakodnevno proširujući i produbljujući granice tog osvajanja. I, kao i pri prethodnim pohodima, želimo da pokorimo starosedeoce koje smo tu zatekli. Ali, meni se čini da se ovi neće tako lako dati kao neki prethodni. Uostalom, mi smo ih sami stvorili pa dosta znaju o nama. Videćemo ko će tu koga i ko će na kraju (p)ostati čovek, a ko robot.