A gde sam tu ja?

🇬🇧 THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH

Evo, za početak, dve povezano nepovezane vesti.

Vest prva. Krajem maja je objavljeno da engleski modni brend Topshop zatvara svih svojih 11 trgovina u SAD, i usput još i 23 u Velikoj Britaniji. Ova odluka je samo poslednja u nizu koju je doneta na nivou kompanije „Arcadia Group”, koja u svom portfoliju ima, osim Topshopa, i niz drugih modnih brendova, i koja je u protekle 3 godine zatvorila više od 200 svojih prodajnih mesta. Proizvodi pod brendom Topshop, koji je poznat po dobrom kvalitetu i umerenim cenama, ostaće, naravno, i dalje dostupni u onlajn trgovini. Ali, to ne umanjuje opravdanost ocene da je ovaj trgovački brend definitivno u silaznoj putanji.

Vest druga. U junu mesecu je u Ljubljani, u trgovačkom centru City Park, otvorena velika trgovina irskog modnog brenda Primark, poznatog po izuzetno povoljnim cenama. Prostire se na dva sprata i na površini od preko 4 hiljade kvadratnih metara. Slovenija je tako postala 12. država na svetu u kojoj Primark ima svoju prodavnicu i prva u ovom delu Evrope. Zbog ogromnog interesovanja, na sam dan otvaranja trgovine i danima vikenda koji su sledili, pristup celom trgovačkom centru City Park je bio znatno usporen, a iz nekih susednih zemalja su organizovani i posebni autobuski prevozi. Otvaranje ove prodavnice je usledilo samo dva meseca nakon otvaranja najveće Primarkove trgovine u Birmingemu u aprilu, smeštene u zgradi na pet spratova i na površini od preko 15.000 kvadratnih metara. A ima i osam svojih trgovina u SAD i planira da otvori novu do kraja ove godine u  Nju Džerziju i još jednu 2020. u Majamiju. Primark, inače, nema svoju onlajn prodavnicu.

I da ne bude zabune – i prva vest iz maja i druga vest iz juna su iz ove, 2019. godine. Nešto tu kao da ne štima. Ona prva vest o zatvaranju Topshop trgovina još i ima smisla, jer božemoj, živimo u vremenu kada sve više proizvoda kupujemo preko neta i sve manje fizički idemo u trgovine. Ali, ova druga vest, da ljudi padnu u potrošačku histeriju i voze se kilometrima da bi onda čekali u redu da uopšte uđu u trgovinu i da mogu da kupe samo ono što fizički mogu da ponesu sa sobom, a ako posle toga hoće da kupe još nešto, moraju opet put-pod-noge, to baš ne liči na uobičajeno ponašanje kupca na početku XXI veka. I pri tome se i u jednom i u drugom primeru radi o odevnim predmetima, dakle o istoj kategoriji proizvoda koja je široko rasprostranjena i lako dostupna najširoj potrošačkoj populaciji. Kako? Zašto?

I opet je odgovor isti – radi se o marketingu. Za Topshop, internet je prvo bio samo još jedan dodatni kanal komunikacije, u istom rangu sa televizijom, radiom, novinama i bilbordima, a kasnije, razvojem onlajn trgovine, i dodatni kanal distribucije. Istovremeno, razvoj te tehnologije je otvorio mogućnost ulaska na tržište potpuno novim akterima, što je radikalno povećalo ponudu i snizilo troškove za kupce. Zato je poslovni model „za svakog po nešto” preko noći postao prevaziđen.

U isto vreme, Primark je odoleo iskušenju da sledi opšteprihvaćenu praksu tradicionalnih modnih trgovačkih lanaca i da svojim postojećim fizičkim prodavnicama samo doda još i onlajn trgovinu. Zahvaljujući tome je kupovina u Primarkovim prodavnicama, pored izuzetno povoljnih cena, kupcima pružila i dodatni razlog za zadovoljstvo pri kupovini, a to je da nije dostupno svakome. U svetu u kome fizička udaljenost praktično nije više prepreka za dostupnost nekog proizvoda, upravo nemogućnost kupovine onlajn je Primarku u donelo atribut ekskluzivnog brenda.

Iako Primark nema svoju onlajn trgovinu, kao brend je vrlo aktivan na društvenim mrežama. Tome posebno veliki doprinos daju sami kupci koji postavljaju i dele sadržaje vezane za iskustvo kupovine u Primark trgovinama i naravno svoje slike i videa u proizvodima ovog brenda, na šta ih posebno motiviše činjenica da je i taj njihov sadržaj ekskluzivan, jer da bi ga neko proizveo i postavio, on mora prvo fizički otići na jednu od lokacija gde se trgovina nalazi. Dakle, ne može svako. Zato je, za razliku od Topshopa, onlajn za Primark medijska platforma, a njeni korisnici distribucioni kanali, a ne primarno primaoci komercijalnih ponuda.

Ta strategija se prepoznaje i po tome što su Primark trgovine organizovane i dizajnirane tako da to njihove posetioce motiviše da svojim pratiocima i fanovima dele iskustva koja su drugačija od onih u klasičnim prodavnicama i da se u njima ne osećaju samo kao kupci. Tako će, na primer, u ovoj novoj trgovini u Birmingemu, moći da popiju kafu i nešto prezalogaje u jednom od tri restorana i da se urede u kozmetičkom ili frizerskom salonu.

Ove dve nepovezano povezane priče su samo još jedan dokaz da je brendiranje proizvoda definitivno prošlost i da je brendiranje iskustva ono što će brendove činiti drugačijim i prepoznatljivim. Ali, to brendiranje iskustva nije nešto što će se dešavati u budućnosti. Kao što vidimo, ono je već sad postalo sadašnjost. I Primark nije jedini primer za to.

Jedna od najboljih najava te nadolazeće budućnosti mogla se prepoznati u govoru Stiva Džobsa oktobra 2001. godine kojim je predstavio ajpod kao novi proizvod. „Hiljadu pesama u vašem džepu” rečenica je kojom je ajpod lansiran. Džobs je lično bio kreator tog „slogana” i to nekoliko meseci pre nego što je uopšte pala odluka koje ime izabrati za taj novi MP3 plejer između deset predloga.

Ako već znamo da je glavni cilj marketinške komunikacije motivisati što veći broj ljudi da određenu poruku emituje preko svojih sopstvenih medijskih kanala, koristeći uređaj od kog se ne razdvaja, onda je jasno da motiv za to leži u jedinstvenom iskustvu koji svako od njih stekne u odnosu na taj proizvod. 

I zato prestanite da mi hvalite proizvode koje oglašavate i prestanite da me potkupljujete neverovatnim ponudama i super niskim cenama, muka mi je više od toga. Recite mi po čemu ste vi posebni i pozovite me i dozvolite mi da budem deo te priče. Sve ostalo je moja briga.

Ostavi komentar

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

This website is available in ???????? ENGLISH

Društvene mreže

Najnoviji postovi

Ovim prihvatate našu politiku privatnosti

Prijavite se za objave sa bloga

Holler Box