Dečja posla

???????? THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH

Na unutarstranačkim izborima Demokratske stranke u američkoj saveznoj državi Vermont Itan Soneborn (Ethan Sonneborn) nije uspeo da pobedi i tako postane kandidat na izborima za guvernera koji će biti održani u novembru ove godine. Dobio je osam posto. Izgleda da ga to nije preterano obeshrabrilo, jer je već najavio da će se kandidovati i na sledećim izborima.

Slažem se, ova vest sama po sebi ne bi bila zanimljiva iole širem auditorijumu od stanovnika Vermonta, koji broji nešto više od 600 hiljada ljudi, da ne postoji jedan mali detalj. Itan Soneborn ima 14 godina i još uvek nema pravo glasa. Ovaj novopečeni srednjoškolac je iskoristio zakonsku mogućnost (mnogi bi rekli rupu u zakonu) koja postoji u ovoj saveznoj američkoj državi, da ne moraš da imaš pravo glasa, ali možeš da se kandiduješ. Uslov je da si živeo u Vermontu poslednje četiri godine, a Itan živi u Vermontu već punih 14.

Itan je svoju odluku da se kandiduje obrazložio razočaranjem u sadašnju američku politiku i apatijom među mladima i nezainteresovanošću da se bave vitalnim problemima društva. I program mu je skroz ozbiljan – zaštita ljudskih i građanskih prava, podrška zaštiti prirodne sredine, jačanje ravnopravnosti LGBT populacije, povećano ulaganje u obrazovanje, podrška preduzetništvu i tako to. Sve korektno, onako kako treba. Ali, da se ne lažemo – Itan je postao globalna tema ne zbog svog programa, već zbog svojih godina. Jasno je da bi kandidatura jednog 14-godišnjaka bila tema i pre deset, dvadeset ili pedeset godina, ali to tada ne bi postala takva tema tako brzo i tako globalno kao danas.

Naravno, jedan od razloga je to da su sve bitne komunikacijske platforme danas globalne, ali je još važniji razlog je što se politika kao delatnost savršeno uklopila u način na koji one funkcionišu i prilagodila se novom načinu distribucije sadržaja. Privući pažnju je oduvek cilj svakog medija, ali privlačiti pažnju u uslovima ograničenog broja medijskih kanala je mnogo lakše nego u svetu u kome je svako sa pametnim telefonom u džepu medijski kanal i kada je sve oko nas postalo medijski sadržaj tako da je količina tog sadržaja praktično neograničena. U tim uslovima, sam sadržaj pada u drugi plan, a prioritet postaje način na koji se određeni sadržaj plasira i ko taj sadržaj plasira.

Zato ne treba da čudi što je sve više „poznatih” u politici, jer je njima politika postala poznati ambijent i praktično tu samo nastavljaju svoje profesionalne šou biznis karijere. Tako je Sintija Nikson (Cynthia Nixon), popularna Miranda iz serije „Seks i grad” učestvovala u stranačkim izborima Demokratske stranke za nominaciju za guvernerku države Njujork; jeste izgubila ove izbore, ali osvojila je 35% stranačkih glasova i sigurno nije rekla svoju poslednju reč u politici. Njenu medijsku koleginicu Opru Vinfri (Oprah Winfrey) mnogi već vide kao sigurnog kandidata na sledećim američkim predsedničkim izborima. Uostalom, zar nam i  sadašnji američki predsednik ne dolazi iz sveta zabave? I onda se neki još čude zašto ne prestaje da nas zabavlja od kada je izabran. Ali, dobro…

I nije to samo američki fenomen. Nedavno je, posle ubedljive pobede na izborima, mesto premijera Pakistana zauzeo legendarni igrač kriketa i nacionalna zvezda Imran Kan (Imran Khan). Jedan od najboljih fudbalera u Evropi devedesetih godina Džordž Wea (George Weah) je danas predsednik njegove rodne Liberije. Sadašnji ministar unutrašnjih poslova Italije Matteo Salvini je još kao tinejdžer nastupao u nekoliko televijskih šou programa, a jedan drugi italijanski političar Beppe Grillo, koji je osnovao i sopstvenu političku partiju, je pre ulaska u politiku bio poznati komičar i glumac. I u našem regionu imamo dobre primere – novi predsednik Vlade Slovenije Marjan Šarac je takođe bio komičar. I sve kaže da bar što se komičara tiče u politici neće ostati samo na njima dvojici.

Navođenjem ovih imena ni na koji način ne želim da potcenim talenat i veštinu svih ostalih amatera koji su iz raznih drugih profesija ušli u politiku i postali uspešni političari, dokazujući se svojim glumatanjem i performansima na političkoj sceni postavši pravi profesionalni šoumeni. Politika je postala sastavni deo industrije zabave i ako ne vladaš tim znanjima i tehnikama, ne možeš danas ni da se baviš politikom, a kamoli da uspeš.

I da ne zaboravim. Na onim izborima na kojima je učestvovao Itan Soneborn bilo je ukupno četiri kandidata i ubedljivo je pobedila Kristin Halkvist (Christine Hallquist), osvojivši 48 procenata, i tako postala zvanična kandidatkinja Demokratske stranke na predstojećim izborima. Pre toga je Kristin bio uspešan direktor tamošnjeg elektroenergetskog preduzeća. Da, bio je direktor, jer je tada još bio muškog pola. Ako pobedi na izborima u novembru, a sva istraživanja govore da ima ozbiljne šanse, ušla bi u istoriju kao prva guvererka koja je javno otkrila da je izvršila promenu pola. Ali i već sada je postala poznata – zar treba bolji razlog i jači motiv da se ovakva jedna vest šeruje.

Obavezno pratite novembarske izbore za guvernera u Vermontu, pa ako „naša” Kristin pobedi, setite se ko vam je prvi javio za svu tu dramu tamo i šta biste sve propustili da niste o tome bili obavešteni. Nemojte da moram da vas podsećam.

Ostavi komentar

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

This website is available in ???????? ENGLISH

Društvene mreže

Najnoviji postovi

Ovim prihvatate našu politiku privatnosti

Prijavite se za objave sa bloga

Holler Box