Najskuplja reč

🇬🇧 THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Tako počinje jedna od najpoznatijih, najnežnijih i najlepših pesama Miroslava Antića „Plavi čuperak”. Ko zna koliko puta su pojedini stihovi iz ove pesme završili u nekom srednjoškolskom spomenaru ili na nekoj rođendanskoj čestitci umetnutoj u buket ruža ili zadenutoj za lepo upakovanu bombonjeru. A iz ličnog iskustva znam da ti Mikini stihovi vrlo dobro deluju i kada se rukom ispišu na komadu istrgnutog papira i onda tajno umetnu u neku svesku ili stave u džep tuđeg kaputa.

A od nedavno znam i da cela pesma „Plavi čuperak” košta tačno 2.011,56 dinara. Tako bar kaže Guglov „Ads Keyword Planner”. Ali ni to nije sve… Ovaj program vam lepo sugeriše i da stihove ove pesme možete da koristite za reklamiranje vaše oftalmološke ordinacije, naročito kada hoćete da obavestite potencijalne klijente da vršite i operacije katarakte, merenje očnog pritiska i uopšte preglede očiju i vida.  

Sudeći po istom tom Guglu, cena „Plavog čuperka” uopšte nije ni tako loša, ako se uporedi sa cenama druge dve pesme Miroslava Antića. Tako njegova „Tajna”, kaže Gugl, košta svega 451,66 dinara i dobro ide za oglašavanje sajtova ili agencija za upoznavanje i to pre svega onih ozbiljnih, gde su vaše namere da tražite samo pravu ljubav i bračnog druga. Lično sam mislio da će njegova „Najljubavnija pesma” da bude i najskuplja, ali cena reči u njoj je jedva dosegla 830,37 dinara i preporuka je Gugla da ovu pesmu koriste za promociju oni koji se bave proricanjem budućnosti analizom horoskopskih znakova.

Sve te primere je nedavno na TEDx konferenciji u Mokrinu lucidno i sjajno predstavio mladi doktor nauka Uroš Krčadinac, docent na beogradskom Fakultetu za medije i komunikacije i stručni saradnik u Istraživačkoj stanici Petnica. Uroš se tom temom, između ostalog, bavi u okviru svog rada u kome povezuje iskustva iz oblasti vizuelizacije podataka, računarskih nauka, animacije, književnosti, kao i interaktivnih umetnosti i dizajna.

Ovi primeri su samo još jedan dokaz da svaka radikalna tehnološka revolucija nužno zahteva promenu postojećih poslovnih, političkih i kulturnih modela funkcionisanja jednog društva. A mi još uvek živimo u vremenu u kome se efekti i posledice informatičko-tehnološke revolucije, čiji smo svedoci i akteri, još uvek pokušavaju na silu uklopiti u postojeća pravila i principe društvene organizacije, kako bi se sačuvao postojeći odnos snaga i raspored moći.

Marketinška industrija je samo jedna od onih koja takođe to radi. Možda se to i najbolje vidi na primeru medijskih agencija koje se, od pojave mas medija, bave zakupom medija. Ako su nekada za klijente kupovale oglasni prostor u novinama i na bilbordima, sekunde i minute na radiju i televiziji, pa što onda danas da ne kupuju reči na internetu jer je to ono što se traži. Gledano iz njihovog ugla, sve je to isto, samo se predmet zakupa promenio, pa zašto bi onda one menjale svoj biznis model. Ovo tim pre što sigurno možemo očekivati dodatne inovacije u postojećem modelu „ad wordsa”.

Na primer, možda ćemo postojeći model licitiranja i kupovine ključnih reči kroz koje se danas na internetu reklamira proizvod, usluga, brend ili već šta god, uskoro imati i prodaju reči na kilo ili metar, a koje će „stručnjaci” nuditi u specijalnim paketima sa posebnim popustima. Već vidim nekog modernog medija planera ili marketinškog menadžera u nekoj od nekoliko preostalih oglašivačkih agencija kako klijentu nude reči složene u tematske pakete. Na primer, komplet reči „sigurna starost”,  „večna mladost”, „veselo detinjstvo”, „nostalgija & digitalno doba”, „spas planete”, „čista i udobna kuća”, „putovanje bez muke”, „večna ljubav”, „zdrav i prav” i tako u tom stilu. A verujem da će tu biti i posebnih ponuda po sistemu „ako pozovete odmah”. Ja bih, na primer, onima kojima treba paket reči „savršen brak” ponudio kao bonus i paket reči „advokatske usluge”, jer, realno, ta dva paketa neretko idu jedan uz drugi i verovatno će zatrebati za isti proizvod.

U svetu u kome je svako od nas medij, zakupljivati medijski prostor, pa makar i kupovinom reči, je ipak prevaziđen model. To ne znači da nema određenih efekata i da neće još potrajati. Ali, on je već sada prošlost. Novi modeli će se pojaviti kao rezultat izgradnje poverenja u izvor informacija, a to poverenje se gradi kroz interakciju i dijalog i primeri takve medijske komunikacije takođe već postoje. Moderna informatička tehnologija će omogućiti da se taj dijalog odvija brže i sa manje prepreka, ali će za sticanje poverenja ipak biti potrebno vreme koje se ne može dodatno skraćivati preprodajom i trgovinom rečima koje u tom dijalogu najčešće koristimo. Jer, reč nije univerzalna jedinica mere kao centimetar, sekunda ili minut. Važna je i ona reč ispred, kao i ona iza, a to algoritam i mašina ne mogu da skapiraju.

Zato se ja ne brinem za Mikine stihove. Oni će se i dalje šaputati i rukom ispisivati pa sakrivati tamo gde ih samo onaj ko treba može da nađe i ko će onda vrlo dobro osetiti njihovu vrednost. Oni zato nikada nisu i nikada neće imati cenu.

Pa šta?
Videćeš šta – kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe.

Ostavi komentar

This website is available in 🇬🇧 ENGLISH

Društvene mreže

Najnoviji postovi

Ovim prihvatate našu politiku privatnosti

Prijavite se za objave sa bloga

Holler Box