???????? THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH
Svi značajniji američki mediji su objavili vest da je 29. januara 2019. na ulici napadnut i pretučen Džasi Smolet, američki glumac, crnac, gej i jedna od zvezda serije „Empire”. Kako je sam glumac opisao nemili događaj, dvojica napadača su mu prišla i počeli da ga udaraju, vređajući ga po rasnoj osnovi, između ostalog vičući: „Ovo je MAGA zemlja”, što je napadače odmah svrstalo u sledbenike politike aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa, jer je „MAGA” izraz koji se odomaćio u javnoj komunikaciji i predstavlja skraćenicu za glavnu Trampovu izbornu parolu „Make America Great Again”. Onda su mu na kraju oko vrata još okačili i omču. On se sa sve tom omčom i ogrebotinama po licu vratio do stana, odakle je pozvao policiju i prijavio slučaj.
U ionako naelektrisanoj atmosferi u Americi, gde je tema rasno motivisanog nasilja sve prisutnija i oko koje se vode sve žučnije rasprave i gde pitanje seksualne orijentacije još uvek izaziva polemike, primer Smolet je odmah postao jedna od glavnih tema. Sam glumac je gostovao po televizijskim i radijskim emisijama, davao izjave i intervjue po novinama i preko noći postao još jedan simbol žrtve identitetski motivisanog nasilja.
Policija je redovno obaveštavala javnost o toku istrage i kako intenzivno radi na pronalaženju počinilaca. Objavljeni su i snimci sigurnosnih kamera koje su registrovale momenat napada. Nije prošlo mnogo od nemilog događaja, kada je policija objavila da su na čikaškom aerodromu O’Hara uhapšena dvojica braće Osundairo koja su osumljičeni za napad.
Samo par dana kasnije, usledila je nova vanredna vest. Na konferenciji za štampu u čikaškoj policiiji je saopšteno da su, tokom ispitivanja, braća priznala da im je glumac platio 3.500 dolara da odglume napad na njega. Po njima, on je želeo da, igrajući ulogu žrtve, skrene pažnju na sebe i izbori se za povećanje honorara kojim nije bio zadovoljan. Pored toga, očekivao je da će mu tako dodatno stečena popularnost omogućiti da dobije veće i značajnije glumačke uloge.
Posle tog priznanja, braća Osundairo su pušteni iz pritvora, a 21. februara uhapšen je sam Smolet zbog lažne prijave policiji. Posle plaćene kaucije, izašao je iz pritvora, izjavivši da je nevin i da je žrtva nepravednog pravnog sistema i medija, pa se vratio da nastavi snimanje serije „Empire”. Ubrzo je objavljeno saopštenje producenta serije da će lik Džamala, koga igra Smolet, ukloniti iz poslednje dve epizode sezone. Početkom marta, protiv Smoleta je podignuta i zvanična optužnica zbog organizovanja insceniranog napada.
Nećemo se dalje baviti špekulacijama na temu da li je Smolet stvarno sve to aranžirao ili mu je podmetnuto. Kao što vidimo, baviće se time narednih dana, nedelja i meseci i Smolet i policija i tužilaštvo i advokati i pustimo ih neka rade svoj posao. A baviće se time i mediji – od tabloida do takozvanih ozbiljnih medija, i sigurno ćemo čuti još mnogo teorija o tome šta se tu dogodilo i zašto je sve tako ispalo.
Nama je ova priča samo povod da se zapitamo da li je teško zamisliti scenario u kome je moguće da neko dođe na ovakvu ideju i sprovede je u delo. I budimo realni, pitanje uopšte nije teško i odgovor njega je jednostavan – moguće je i biće ih sve više.
Pogledajmo kako smo uopšte došli do toga da je to postalo realno. Prvo smo bili srećni što mobilni telefoni imaju i te kamere, pa kada naletimo na neki lep zalazak sunca, ili se nađemo sa prijateljima sa kojima se dugo nismo videli, možemo to da ovekovečimo. Onda je vrlo brzo postalo lako i jednostavno da te lepe fotke šaljemo nekim ljudima za koje pretpostavljamo da bi to voleli da vide i da će im se to dopasti. Razvoj društvenih mreža i posebno specijalizovanih aplikacija za distribuciju vizuelnog sadržaja olakšalo je i istovremeno povećalo domet širenja takvog sadržaja. Više nije bilo potrebno da sve te fotke i videa posebno šaljemo, već samo da ih objavljujemo na nekoj od društvenih mreža, pa da lepo svi mogu da vide.
Kada je to već postalo tako lako i jednostavno i kada su svi to počeli da rade, onda više nije bilo dovoljno da se objavljuje sadržaj samo onda kada nam se, eto, nešto lepo i zanimljivo dogodi. Sada više nema čekanja da se naleti na neki lep zalazak sunca ili da se zadesimo u dobrom društvu, ili da nam se dogodi nešto zanimljivo, pa da onda to objavljujemo; sada ćemo to lepo unapred da isplaniramo.
Tako smo počeli da odlazimo na fotogenična mesta da bismo mogli da pošaljemo fotke za lajkovanje. Najnormalnije je da, kada nam u nekom restoranu posluže lepo aranžiranu hranu, prvo to fotkamo i objavimo i pre nego što smo bilo šta zagrabili iz tog tanjira. Odevne kombinacije biramo imajući u vidu kako će nas videti oni koji nas prate kad objavimo fotku, pa se prvo preventivno fotkamo u ogledalu, jer ništa ne treba prepustiti slučaju. I kada biramo gde i sa kim ćemo se družiti, važan kriterijum je kako će to izgledati kada se objavi i koliko zavisti ćemo izazvati kod svih onih koji nas prate.
To sve je već naša realnost. Jezikom filmske industrije rečeno, sav taj sadržaj spada u kategoriju dokumentarnog. A zašto se mi sad ne zapitamo da li je došlo vreme da počnemo sebe i svoj život da predstavljamo i šire od toga i da se oprobamo i u igranim formatima i različitim žanrovima u kojima ćemo onda nastupati u različitim ulogama. Ionako već sada živimo sopstvene živote razmišljajući kako će ih drugi videti, a živote drugih sve više i sami gledamo kao filmove i serije. Pa zašto onda ne osmisliti i svemu tome ne dodati još malo komedije, trilera i drame. Samo malo paziš da te ne uhvate, a i ako se to desi, bez brige, sve se danas brzo zaboravlja.
Nekada je glavni savet mladima bio da moraš da postaneš gospodar svoje sudbine. Danas je mnogo primerenije savetovati im da treba da nauče kako da što bolje odglume sopstveni život. Neka im slučaj Džasi Smoleta bude primer kako to ne treba da se radi.