🇬🇧 THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH
Ko je bar jednom u životu išao na kampovanje, gotovo sigurno mu je to iskustvo zauvek ostalo u sećanju. Bilo da ste još kao dete porodično išli na odmor u neki kamp na moru gde su vas roditelji puštali bez ograničenja da se igrate i danju i noću jer vam se tamo ništa loše ne može desiti. Bilo da ste kasnije sa društvom odlazili na kampovanje, što je tada bila samo druga reč za ludi provod jer su se tamo, u prirodi, baš nekako prirodno brisale granice između onoga što se može a šta ne može, a još više između onoga šta se sme a šta ne sme. A ako ste kampovali i u nekim zrelim godinama, onda su vas, pretpostavljam, tome najviše vukli želja za mirom i tišinom, a daleko od svakodnevne gradske vreve i nervoze.
Vremenom su se i uslovi za kampovanje poboljšavali. Šatori su se od običnih platnenih krila razapetih nad naduvanim dušecima pretvorili u male kućice na sklapanje, dok su kamp prikolice koje su vukli automobili evoluirale u samostalna kamper vozila koja pružaju komfor hotelskih soba. Otišlo se i korak dalje, pa se razvila i njegova luksuzna varijanta koja je kampovanju dodala i notu glamura i nastao je glamping.
Ipak, nije baš za sve sjaj i glamur kad sedneš u vozilo koje ti je ujedno i kuća i u kome živiš. Govorimo o ljudima kojima kampovanje nije način provođenja godišnjih odmora, već način života na koji su zbog ekonomske stiske manje-više prinuđeni. Ta pojava je postala posebno primetna u SAD poslednjih par godina i već postoji termin koji opisuje taj trend. Workamping.
Vorkamperi su ljudi koji svoju kampersku rutu određuju na osnovu toga gde mogu da dobiju neki privremeni posao koji će im omogućiti da pokriju svoje osnovne životne troškove. Zahvaljujući opet tom internetu, danas nije teško doći do informacije gde se traže neki takvi privremeni poslovi. Uglavnom se radi o bazičnim, slabo plaćenim poslovima, ali za vorkampere je konkurentska prednost to što su ti poslovi samo vožnju udaljeni od njih. A oni će prihvatiti i niži honorar za svoj rad, jer, eto hvalabogu, krov nad glavom imaju obezbeđen.
Taj trend su prepoznali i neki veliki igrači. Tako je Amazon prošle godine pokrenuo svoj program „Amazon CamperForce” namenjen upravo vorkamperima. Amazon je pozvao vorkampere da se prijave za privremeni rad u određenim njihovim skladištima, a oni će im, pored nadnice, plaćati troškove boravka u kampovima u kojima će za vreme rada boraviti i to tako što će te troškove plaćati tim kampovima direktno. Tačno su definisane i lokacije skladišta na kojima se traži ta radna snaga i kampovi u blizini gde mogu „besplatno” da parkiraju svoje pokretne kuće.
Ako je Amazon krenuo u ovaj projekat, pitanje je vremena kada će i druge globalne kompanije krenuti tim putem. Uostalom, kada malo bolje pogledamo, Amazonov CamperForce program je samo još jedan primer primene modela „rad od svugde”. Kao što su programeri sve više samo dodatak nekoj tamo veštačkoj inteligenciji sakrivenoj u oblaku, tako je i fizički radnik sve nebitniji pomoćnik robotu koji u Amazonovom skladištu tovari i rastovaruje pakete. Onaj prvi, da bi radio, svojim kompjuterom putuje u onaj oblak od bilo kuda, a ovaj drugi se, takođe od bilo kuda, svojim kamperom odveze u skladište koje treba. Princip je isti…
Posledica sve rasprostranjenije primene tog principa je da je cena rada sve niža, jer je konkurencija sve oštrija i za sve više poslova ona je globalna. Zbog toga se povećava ekonomska nejednakost i taj jaz postaje sve veći i sve dublji. Broj onih koji imaju sve više se smanjuje, a broj onih kojima ostaje sve manje se povećava.
Postojeći globalni politički i ekonomski sistemi nisu u stanju da se na pravi način suoče sa tim problemom, a kamoli da ga rešavaju. Zbog toga je i moguće da se sve surovija eksploatacija radnika predstavlja kao osvajanje novih prostora slobode:
Frilenser – slobodno biraš kada ćeš i koliko da radiš.
Digitalni nomad – radiš i slobodno biraš gde ćeš da živiš.
Vorkamper – slobodno biraš gde ćeš da radiš, jer svoju kuću sa sobom nosiš.
Niz se nastavlja i biće sve duži.
🥰