???????? THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH
Ako ste danas proveli 50 minuta na fejsbuku, samo da znate da ste tu boravili kraće nego prosečni korisnik ove društvene mreže. Ako ste pola sata gledali neki program na jutjubu, tih vaših pola sata je ušlo u ukupan zbir od jedne milijarde sati koliko su ljudi širom sveta danas potrošili koristeći ovaj servis. Čestitamo ako imate instagram nalog, jer ste jedan od 800 miliona njegovih globalnih korisnika, od kojih je njih 500 miliona aktivno baš svakog dana. A gde su tu još razni linkedini, tinderi i ostale aplikacije…
I koliko ste platili za korišćenje svih tih onlajn servisa? Nula, jer ako se niste pretplatili na neki njihov super apgrejd servis, onda ne plaćate ništa, pošto je sve to besplatno.
Pogledajmo sada sve to i sa one druge strane. Ako ste tako skrolujući po fejsbuku proveravali šta vam rade prijatelji, pa ste još nešto tu i iskomentarisali, bio je to samo jedan od 510 hiljada postova koji se objave svakog minuta na ovoj društvenoj mreži. Vaš video koji ste objavili na YouTube-u ulazi u zbir 300 sati novog sadržaja koji se svakog minuta pojavi na ovom kanalu. A ako ste postovali sliku ili stori na instagramu, bila bi to jedna od 95 miliona fotki ili videa koja se dnevno objavi na toj platformi.
I koliko ste zaradili objavljujući sve to? Ako ne spadate u one malobrojne influenserske zvezde, niste zaradili ništa, jer ste sve to uradili besplatno.
U ekonomiji se ovakva vrsta poslovnog aranžmana zove barter posao, jer funkcioniše po principu razmene. U ovom konkretnom slučaju, jedna strana omogućava korišćenje usluga svojih platformi i digitalnih servisa, a druga strana zauzvrat obezbeđuje određeni sadržaj koji je dostupan svim korisnicima tih usluga. Između ovih strana nema novčane transkacije.
Ceo proces ide u dva koraka. Prvo, sve ono što postojeći korisnici rade na izabranim platformama – objavljivanje slika, videa, tekstova – jeste sadržaj koji privlači druge korisnike da se pridruže. Sve to predstavlja proizvod za tržište koje se, omasovljenjem broja korisnika, konstantno proširuje U drugom koraku, sve ono što korisnici rade kao konzumenti sadržaja – pretraživanje, gledanje fotki i video sadržaja, komentarisanje, lajkovanje ili hejtovanje – definiše njihove afinitete.
I tu sad dolazimo do trećeg koraka. U toj fazi vlasnik digitalne platforme čiji smo korisnici, a na osnovu našeg ponašanja na njoj, algoritamski obrađuje te podatke i kreira naše korisničke profile, koje onda prodaje oglašivačima i trgovcima. E ta informacija više nije besplatna. Za tu informaciju ti oglašivači i trgovci plaćaju dobru cenu. I ne žale se, jer je mnogo bolje tako targetirano ciljati kupce nego koristiti metode tradicionalnog oglašavanja gde važi princip „svima svega”. Uostalom, upravo zato kompanije poput Gugla, Amazona i Fejsbuka imaju tako visoke stope rasta i velike profite, što im konstantno povećava vrednost.
To je već sfera tržišne ekonomije. Imamo, dakle, proizvod za koji postoje kupci koji su spremni da plate određenu cenu, na osnovu čega se generiše odgovarajući promet i ostvaruje profit. I to je u redu. Ali, tu se postavlja sledeće pitanje. S obzirom da je taj proizvod rezultat gore opisanog barter aranžmana, koliki deo profita pripada svima nama koji smo, vredno kuckajući i klikajući, kreirali sadržaj na tim platformama koji se tako uspešno prodaje?
Tako je, odgovor je tačan. NULA. I ta činjenica jasno pokazuje pravu prirodu odnosa vlasnika tih platformi i nas, njihovih korisnika. U tom aranžmanu koji smo sklopili i za koji smo mislili da je fer, mi smo u stvari dobili alate čijim smo korišćenjem sami sebe pretvorili u proizvod. I uspelo nam je. Postali smo proizvod koji neko drugi prodaje, zadržavajući ceo profit za sebe.
Zašto onda ne tražimo raskid postojećeg ugovora i sklapanje novog, na osnovu koga ćemo plaćati korišćenje svih tih društvenih mreža i digitalnih servisa, ali istovremeno steći pravo na učešće u podeli profita od prodaje algoritamski upakovanih podataka o sebi samima? Takav ugovor bi bio fer, ali znamo i vi i ja da u ovom trenutku to nije realna opcija. Glavni razlog zbog čega je to tako, krije se u toj magičnoj reči BESPLATNO. Nije ona nikakva nova reč i oduvek je bila privlačna, ali sada je postala neodoljiva.
Zašto je to tako, pročitajte u nastavku ove priče, koji sledi za par dana na ovom istom mestu. I ne brinite – i pisanje i čitanje tog teksta biće isto kao i pisanje i čitanje ovog – potpuno besplatno.
Potpuno besplatno je sintagma koja, pretpostavljam, znači dap ostoji i nešto što je delimično besplatno?
Odlično