Tragovi u beskraju

🇬🇧 THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH

„Tržišta su razgovori”. I dan danas se sećam kada sam prvi put pročitao tu rečenicu. Bilo je to pre tačno dvadeset godina, kada mi je u ruke dospela knjiga „The Cluetrain Manifesto”. U podnaslovu je pisalo „Kraj biznisa kakvog poznajemo”, a gore citirana rečenica je bila prva od 95 teza koje je ovaj manifest sadržavao.

Evo da citiramo samo neke od tih 95 teza:

  • Tržišta čine ljudska bića, a ne demografske kategorije.
  • Internet omogućava razgovore između ljudskih bića koji jednostavno nisu bili mogući u eri mas medija.
  • Ovi mrežni razgovori omogućavaju nove forme društvenog povezivanja i razmenu znanja.
  • Kao rezultat, tržišta postaju pametnija, bolje informisana, bolje organizovana. Učešće u povezanim tržištima fundamentalno menja ljude.
  • Nema tajni. Mrežno povezano tržište zna više o proizvodima nego same kompanije čiji su to proizvodi. I bez obzira da li o njima misle dobro ili loše, to govore svima.
  • Kompanije koje onlajn tržišta vide kao ista ona na kojima su do sada gledale sopstvene reklame na televiziji, same sebe zavaravaju.
  • Kompanije mogu danas da komuniciraju sa svojim tržištima direktno. Ako to ne urade, propustiće svoju poslednju priliku.
  • Kompanije moraju da se spuste sa svojih kula od slonovače i počnu da razgovaraju sa ljudima sa kojima žele da uspostave odnos.
  • Paranoja ubija razgovor. To je suština. A izostanak otvorenog razgovora ubija kompanije.
  • Možda vi impresionirate vaše investitore. Možda impresionirate finansijska tržišta. Ali, ne impresionirate nas.
  • Mnogo su nam draža ova nova tržišta. U stvari, mi smo ih i stvorili.
  • Imuni smo na reklame. Zaboravite.
  • Ne brinite, i dalje ćete moći da zarađujete, ali samo ako to ne bude jedina stvar koja vam je na pameti.
  • Imamo pametnije stvari da radimo nego da brinemo da li ćete se na vreme promeniti tako da i mi postanemo deo vašeg biznisa. Biznis je samo deo naših života, a izgleda da je vama to sve. Razmislite o tome: ko je kome više potreban?
  • Budimo se i međusobno povezujemo. I posmatramo. Ali, nećemo vas čekati.

I na kraju ovih simboličnih 95 teza koje su u luterovskom maniru napisane kao poruka novoosveštenog plebsa i u formi knjige pribijene na hermetički zatvorena vrata tvrđave korporativnog tržišnog kapitalizma, stoji i poziv njegovoj eliti:

„Imate dva izbora. Možete i dalje da se skrivate iz uglancanih korporativnih fraza i šljaštećih brošura. Ili možete da se uključite u razgovor.”

Razlog zašto se tako živo sećam kada sam prvi put držao u rukama tu knjigu u kojoj su teze objavljene i koja je odmah postala i neka moja intimna poslovna biblija, leži u činjenici da sam se tada bavio direktnim marketingom, koji je u ondašnjem blistavom svetu advertajzinga spadao u kategoriju BTL – below the line. U prevodu, nebitan si. Ali, ni to nije (bilo) sve. Jer, da budemo precizni, ja sam se bavio TV prodajom, koja je i u svetu direktnog marketinga bila „below the line“, jer su u toj kategoriji daleko važniji bili katalozi i direktna pošta. Sve u svemu, za sve te fensi medmene iz reklamnog biznisa, TV prodaja je bila nebitnija od nebitnog. Upravo zato mi je čitanje tih teza i te knjige tada dizalo samopouzdanje, jer sam u njima prepoznavao mnogo toga što je bilo suštinski bitno za naš tadašnji uspeh. Iako se tada nismo bavili internet trgovinom, imali smo direktnu komunikaciju sa kupcima i stvarali zajednicu.

I da ponovimo – bilo je to pre 20 godina! Gugl je bio beba, nije imao ni godinu dana, a Mark Cukerberg je bio petnaestogodišnji klinac kome će tek za pet godina u studentskom domu sa par drugara pasti na pamet ideja da pokrene nekakav univerzitetski onlajn spomenar.

I upravo su Fejsbuk i Mark Cukerberg bili razlog zašto sam se ponovo prisetio knjige „The Cluetrain Manifesto” i uzeo je sa police da ponovo pročitam tih 95 teza. Naime, pre neki dan sam u Njujork Tajmsu pročitao autorski tekst Krisa Hjuza, jednog od momaka koji je sa gorepomenutim Markom Cukerbergom pre 15 godina sedeo u toj studentskoj sobi i bio jedan od osnivača Fejsbuka. U tom tekstu Hjuz se zalaže za to da se današnja Fejsbuk korporacija razbije na manje, nezavisne kompanije i tako spreče ili bar ograniče negativni efekti njegovog daljeg funkcionisanja u ovoj formi. Ovo je samo jedan citat iz tog teksta: „Mark Cukerberg je dobar lik. Ali kompanija koju sam mu pomogao da izgradi je pretnja našoj ekonomiji i našoj demokratiji.”

Ovaj Hjuzov tekst je tek jedan od niza događaja koji u poslednje vreme dovode u pitanje etičnost poslovanja Fejsbuka i ostalih globalnih tehnoloških komunikacijskih platformi. Preprodaja ličnih podataka korisnika Fejsbuka u aferi Kembridž Analitika, zbog čega je i sam Cukerberg morao na saslušanje pred američki kongres, pokrenula je seriju manjih i većih afera, čiji je zajednički imenilac zloupotreba poverenja korisnika ove društvene mreže. Ispostavilo se da Fejsbuk nije jedina crna ovca, već i da se druge globalne tehnološke komunikacijske platforme služe istim metodama i da je ono što je procurelo u javnost tek vrh ledenog brega. Pritisnuti ovim nepobitnim činjenicama, svi se sada oni vade da nisu radili ništa nezakonito i da će ubuduće korigovati uslove poslovanja i bolje zaštititi privatnost korisnika i njihove podatke.

Niko ozbiljan ne veruje u ta obećanja. Kozmetičke promene koje se sada uvode neće promeniti suštinu njihovog poslovnog modela koji počiva na prodaji sve veće količine sakupljenih, upakovanih i višestruko prepakovanih podataka koji njihovi korisnici ostavljaju kao digitalne tragove.

Pre dvadeset godina, Rik Levin, Kristofer Lok, Dok Serls i Dejvid Vejnberger, autori „The Cluetrain Manifest”-a u tada mladoj internet tehnologiji prepoznali su one znakove koji će ljudima dati novu moć da kroz direktnu međusobnu komunikaciju uspostave svoj autentični subjektivitet, izbore više prava i ostvare veći uticaj na svet oko sebe i poboljšaju uslove za sve. Danas to njihovo tadašnje uverenje deluje naivno.

Izgleda da su neki drugi u tim istim znacima prepoznali priliku da stvarno kreiraju novi svet, ali onaj svet u kome će subjektivitet pojedinca biti poništen i zamenjen prividom autentičnog identiteta, kreiranom u nekom od virtuelnih svetova i u kome će njegovo veličanstvo kapital uspostaviti nove forme globalne diktature.

Svesni su toga postali i sami autori ove knjige. U predgovoru posebnog jubilarnog izdanja knjige, koja je štampana povodom desetogodišnjice njenog pojavljivanja, jedan od njih, Dejvid Vajnberger, piše: „Dakle, da li je naša implicitna pretpostavka da će biznis kakav znamo doživeti svoj kraj bila tačna? Ne baš. Ogromne kompanije i dalje dominiraju planetom. I dalje smo podređeni hijerarhijskim strukturama koje nam daju platu u zamenu za pokornost… Zapravo, internet je trgovcima dao nove mogućnosti da nas prodaju na sve inovativnije načine.”

Ovo je, dakle, napisano pre punih deset godina! A priznaćete, u tih deset godina, informatička tehnologija i poslovni modeli na njoj izgrađeni su i te kako napredovali.

Laku noć.

Ostavi komentar

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

This website is available in ???????? ENGLISH

Društvene mreže

Najnoviji postovi

Ovim prihvatate našu politiku privatnosti

Prijavite se za objave sa bloga

Holler Box