🇬🇧 THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH
U okviru globalno popularne Netflix-ove serije „Black Mirror”, uoči nove godine je emitovana nova, ali i specijalna epizoda „Bandersnatch”. Posebnost ove epizode je u njenoj interaktivnosti. Glavni lik je programer koji radi na razvoju nove interaktivne kompjuterske igrice, a gledalac aktivno učestvuje, ne samo u tom njegovom poslu, već i u životu tako što, u određenim momentima, mora klikom da donese odgovarajuće odluke od kojih zavisi u kom smeru će se priča dalje odvijati. Postoji 5 glavnih mogućih završetaka, ali i niz dodatnih varijanti, tako da je broj ishoda same priče praktično neograničen.
Naravno da je ova epizoda postala jedna od glavnih tema, ne samo među korisnicima Netflix-a, već mnogo šire, jer predstavlja početak nove ere načina konzumacije sadržaja. Kada malo bolje razmislimo, to ne bi trebalo da bude preterano iznenađenje, jer i nije baš neka novost. Ovde se praktično radi samo o preuzimanju načina konzumiranja sadržaja koji se već razvio u tom novom medijskom svetu. Svako sa svojim profilom na nekoj od društvenih mreža je ionako već akter u interaktivnim programima i paralelno igra različite uloge u sadržajima najrazličitijih žanrova. Da li je to kroz svađanje na tviteru, komentarisanje različitih objava na fejsbuku, pa onda učestvovanje u raspravama na tu temu, ili objavljivanje instagramisanih epizoda iz sopstvenog života i praćenje takvih epizoda iz života drugih, šta god… U svemu tome smo i gledaoci i akteri, a svojim reakcijama usmeravamo tokove svih tih priča u kojima učestvujemo.
Upravo zato je ova „Black Mirror” epizoda pala na plodno tlo. „Naš posao je da razmišljamo šta još internet televizija može, a linearna TV ne može”, objasnila je Karla Engelbreht, direktorka za inovacije Netflix-a osnovni motiv kojim su se rukovodili prilikom donošenja odluke o snimanju ove epizode. Konačnoj odluci prethodilo je i testiranje interaktivnih programa za decu koje je trajalo više od godinu dana. „Da to nije radilo kod dece, mi bismo odustali od te ideje”, objašnjava Tod Jelin, potpredsednik Netflix-a zadužen za razvoj novih formata.
Produkcija originalnog interaktivnog sadržaja je jedan od strateških pravaca razvoja Netflix-a. Zbog toga je kompanija investirala i u tehnologiju koja će to omogućiti, ali i u razvoj posebnog softvera za efikasnije mapiranje tih interaktivnih priča i praćenje reakcija gledalaca-učesnika na svakoj tački njihove interakcije i uzročno-posledične veze različitih odluka za dalji razvoj priče. Ili u prevodu, razvijen je još jedan alat koji će drugima pomoći da nas razumeju bolje nego što smo sami to u stanju.
Pored tehnološke superiornosti, globalna dominacija Netflix-a daje ovoj kompaniji stratešku prednost u odnosu na konkurente koji takođe rade na razvijanju interaktivnog sadržaja, kao što su HBO ili Prime Video koji je u vlasništvu Amazona, a tu su i Apple, Disney, Warner Media, AT&T i Comcast. Netflix danas ima 140 miliona pretplatnika u 190 zemalja sveta. Samo u proteklom kvartalu je pridobio novih 8,8 miliona pretplatnika, a svakog dana dodaje još 80 hiljada novih.
Pozicionirajući sebe na ovaj način, Netflix je tako uputio i otvoreni poziv kreativcima širom sveta da iskoriste tu jedinstvenu platformu i njene finansijske resurse za realizaciju i plasman svojih ideja i projekata. Ted Sarandos, direktor za sadržaj Netflix-a, objašnjava programsku strategiju kompanije u kojoj se susreću zajednički interesi autora i kompanije: „Više programa, više gledanja; više gledanja, više pretplatnika; više pretplatnika, veći prihod; veći prihod, više programa.” Neko je već prognozirao da Netflix postaje Coca-Cola audio-vizuelne industrije.
Još jedan dokaz ispravnosti strategije ulaganja u razvoj interaktivnog sadržaja nedavno je stigao i sa pomalo neočekivane strane, i to opet zahvaljujući još jednom Netfix-ovom programu. Reč je o naučno-fantastičnom trileru „Bird Box” sa Sandrom Bulok u glavnoj ulozi. U njemu je glavni lik Malori, koja sebe i svoje dvoje dece pokušava da zaštiti od čudovišta koja su ovladala planetom, tako što sve obavlja sa povezom preko očiju, jer ukoliko čudovišta uspostave vizuelni kontakt sa ljudima, preuzimaju nad njima kontrolu.
Film „Bird box” je srušio sve rekorde gledanosti. Već prvog vikenda, film je na Netflix-u bio gledan sa 45 miliona naloga, što znači da je stvarni broj gledalaca bio višestruko veći. Prema kriterijumima tradicionalne filmske industrije, po kojima je prvi indikator uspeha filma broj gledalaca u bioskopima za prvi vikend, „Bird Box” bi imao najuspešniji „opening weekend” svih vremena. Ali, za našu priču mnogo je važnija jedna druga informacija vezana za ovaj film. Netflix je ubrzo, posle uspešne premijere, upozorio gledaoce da sami ne pokušavaju da rade stvari sa povezom preko očiju, kako to radi glavna glumica u filmu, jer to može da bude opasno. Naime, primećeno je da se ljudi snimaju obavljajući najrazličitije poslove sa povezom preko očiju i onda te snimke kače na svoje medijske kanale, sa željom da se tako i sami uključe u priču i postanu deo tog novog svetskog fenomena.
Očigledno, dakle, postaje da je interaktivnost već prekoračila i granice tradicionalnih formata medijskih sadržaja. U slučaju epizode serije „Black Mirror”, ideja interaktivnosti je bila unapred planirana i ugrađena u program. U slučaju filma „Bird Box” je to bio neplanirani efekat. Ali i jedan i drugi primer nam govore o tome da budućnost pripada sadržajima u kojima dojučerašnji pasivni gledalac postaje aktivni učesnik.
Da se razumemo, oduvek su filmovi i TV serije proizvodili želju za imitiranjem i asocijacijom. Ljudi žele da izgledaju kao popularne filmske zvezde, slede modne trendove koje one diktiraju, to nije ništa novo. Novo je da sada postoji virtuelni svet u kome svako od nas može da nastupi zajedno sa likovima iz filma ili serije kao ravnopravni učesnik, može da određuje tok radnje i uz to može sve to da objavi celom svetu. Dakle, konačno ulazimo u vrli novi svet! Dobrodošli!