Đavolska posla

???????? THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH

Popusti su postali naša svakodnevica. Gde god da se okreneš, čeka te neki popust. Skoro da nema izloga na kome nisu ispisani brojevi iza kojih sledi ono čuveno „%”. A i onaj sve manji broj ljudi koji gleda televiziju ili sluša radio ne može da pobegne od popusta koji im se javljaju u slici i reči u svakom reklamnom bloku. Sve teže je i kliknuti negde, a da ti popusti ne počnu iskakati sa svih strana ekrana.

Popusta ima raznih. Neki su logični i razumljivi – na primer, kada se daju za prehrambene proizvode kojima se približava istek roka trajanja; ili pri kupovini većeg broja istog proizvoda ili veće količine proizvoda. Donekle ima smisla i kada se daju za garderobu koja se prodaje van sezone. Primera ima još.

Popusti nisu nikakva novost, poznajemo ih i radujemo im se oduvek. Ono što se poslednjih godina promenilo je da su popusti nekako narasli, udebljali se i sve su veći i veći. Nekad je već popust od 10% za dosta stvari bio privlačan dil, a onima od 15-20% da i ne govorim. A danas? Ako i ima takvih popusta, njih skoro i ne primećujemo. Danas našu pažnju mogu da privuku popusti od 50% pa naviše. Čini mi se da je tu neki nivo 60-70% već postao „new normal”.

Jednostavno, popusti su mutirali. Postali su sredstvo korupcije kojim se moderni potrošač potkupljuje. Popusti više nisu onaj poslednji argument u nizu koji se kupcu ponudi nakon što mu se objasne svi benefiti proizvoda koji mu se nudi. Sada to sve više postaje jedini argument. Jer, šta drugo danas dodati kada nekog pokušavaš da ubediš da kupi nove cipele, novu torbu, novi mobilni, novu košulju, novi televizor, kada mu se to nudi na sve strane. I zato skrati priču – samo reci „popust 70%” i završio si posao.

Popust tako postaje sve značajniji element cene. U moru ponuda, nominalno izražena cena je postala relativna kategorija, a popust apsolutna. Ako je nešto na sniženju od 70%, ma to treba da kupiš, pa šta god da je. Čim je takav popust, to je dobar dil, osećaćeš se pobednički. Jeste da će te taj osećaj držati kratko, ali nema veze, pojaviće se novi popust.

Zvuči poznato? Naravno, nije to ništa novo, ima to stanje svoje ime – zavisnost. A zavisnost treba da se leči, inače može da bude jako opasna. A ne može se reći da bolest nije uznapredovala i da simptomi nisu sve izraženiji. Nekadašnja tradicionalna sezonska sniženja, na kojima su se nudili sve veći popusti, sada dopunjuju i pravi potrošački festivali – tu su sad crni petkovi, pa sajber ponedeljci, a uopšte ne sumnjam da će uskoro svaki dan u nedelji dobiti i svoje dopunsko potrošačko ime – konkurs je otvoren.

I vaš društveni status je postao razlog za kupovinu sa popustom. Ako ste samac, vaš praznik je 11-11, jer taj novembarski datum ima sve jedinice kao numeričke simbole vašeg statusa. I postavlja se pitanje kako da ga dostojno proslavite? Jasno, kupovinom sa ogromnim popustima. Tako je na ovogodišnji „Singles Day” kineski trgovinski mastodont „Alibaba” u tom jednom novembarskom danu ostvario promet od 30 milijardi dolara i tako srušio svoj prošlogodišnji rekord od tričavih 25 milijardi.

Popust je postao toliko bitan element cene, da sve više trgovaca i osnovne cene predstavlja preko modela popusta. Oni već u startu nominalnu prodajnu cenu povećaju za odgovarajući procenat, pa onda tu nominalnu cenu odmah predstavljaju kao povoljnu kupovinu uz popust.  

I bez obzira što ne treba biti vrhunski genijalac da bi shvatili o čemu se tu zapravo radi, zanimljivo je kako na toj temi „cene-i-popusti” logično razmišljanje kod ljudi masovno otkazuje. Ako se nešto prodaje sa velikim popustom, a nije kvarljiva roba, zdrav razum govori da sa tim proizvodom nešto ozbiljno nije u redu. Zašto ga onda kupujemo? U suprotnom, ako je sve u redu sa proizvodom, a prodaje se sa takvim popustom, onda su svi oni koji su kupili taj proizvod po punoj ceni prevareni. Zašto onda ja želim da kupim proizvod od prevaranta? Šta se to dogodi da taj osećaj pobede sami sebi objasnimo kao dokaz da smo pametniji i sposobniji od drugih koji su to kupili po punoj ceni? A šta ako sutra taj isti proizvod koji smo kupili sa 50% popusta bude u prodaji za 70%? Zar se ne osetimo prevarenim? Zašto ni to nije znak za otrežnjenje, već samo dodatni razlog da potražimo još bolji popust i ispadnemo još pametniji i sposobniji?

Znamo mi dobro da je to trik. Ali, volimo da nas zavode i pristajemo na to. Zato će popusti nastaviti da rastu. Već ih ima i 90%, a stići će i do 100%. I preći će tu magičnu granicu. Zar nam već sad ne poklanjaju proizvode prilikom određenih kupovina samo da ih, eto, probamo, a biće toga sve više. Još će nam i plaćati samo da uzmemo još i još. Uzimajući te „danajske darove”, mnogo toga dajemo zauzvrat, a da toga nismo i nećemo biti svesni. Tako prodajemo i dušu svoju. A to su već đavolska posla.