???????? THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH
Opšte iznenađenje je izazvala vest objavljena polovinom februara 2019. godine, da Amazon odustaje od izgradnje poslovne centrale u gradu Long Ajlend, u državi Njujork. Tu odluku je uprava Amazona objavila jedva tri meseca nakon što je najavila da će tu biti jedna od dve nove centrale koje ova kompanija planira da izgradi. Druga je u planu da bude izgrađena u gradu Arlington, u severnoj Virdžiniji, u blizini glavnog grada Vašingtona.
Ne bi to bila udarna medijska vest kao što je postala, da ne postoji zanimljiva predistorija celog slučaja. Naime, donošenju odluke o izboru lokacije prethodila je jednogodišnja kampanja koju je Amazon pokrenuo, tako što je objavio javni poziv lokalnim samoupravama da se prijave ukoliko žele da se baš kod njih izgradi takva centrala.
Ne može se reći da poziv nije bio primamljiv. Amazon je najavio da će u gradnju uložiti ukupno 5 milijardi dolara i zaposliti 50 hiljada ljudi, čija će prosečna godišnja plata biti 150 hiljada dolara i da će po svemu ostalom biti na nivou postojeće centrale kompanije u Sijetlu, u kojoj je zaposleno 40 hiljada ljudi raspoređenih u 33 zgrade u kojima su, između ostalog, zaposlenima na raspolaganju 24 restorana.
Na ovaj otvoreni konkurs se prijavilo 238 gradova i lokalnih zajednica, nudivši različite razloge zašto bi Amazon baš njih trebalo da izabere. Među najčešćim argumentima su bile razne poreske olakšice i obećanje o besplatnim javnim parcelama na kojima bi se takav jedan kampus gradio.
Kada je ovo, inače medijski vrlo dobro propraćeno takmičenje završeno, Amazon je objavio da je izabrao ne jednog, nego dva pobednika, koji će podeliti prvu nagradu. Ubrzo je objavljeno i kolike su očekivane beneficije za kompaniju na osnovu kojih je Amazon napravio svoj izbor. Tako je izračunato da će vrednost različitih poreskih olakšica i ostalih finansijskih stimulansa za projekat u Long Ajlend Sitiju u korist Amazona biti 3 milijarde dolara. Istovremeno, kompanija, a i lokalni političari koji su podržali ovaj dil, tešili su javnost procenom da će u sledećih 20 godina na ime poreza od plata zaposlenih i njihove dodatne potrošnje u lokalnoj zajednici Long Ajlend Siti oprihodovati 10 milijardi.
Pa šta onda bi? Šta se dogodilo? Otkud sada ovo odustajanje kada je sve izgledalo tako dobro, da bolje ne bi moglo?
U zvaničnom saopštenju koje je Amazon izdao, kao razlog odustajanja od ovog projekta je navedeno da su zbog kritika pojedinih političara na lokalnom i federalnom nivou, procenili da ne bi bili bespogovorno prihvaćeni u novoj sredini i u potpunosti podržani od strane vlasti i da se zbog toga povlače iz projekta. Znači, nije bilo dovoljno da su im svi ti uslovi ponuđeni, potrebno je bilo demonstrirati i plebiscitarnu podršku svih. Izgleda da je izostalo dovoljno glasno klicanje, aplauzi i bespogovorno oduševljenje.
Nećemo sada o tome ko je dobitnik, a ko gubitnik u ovoj melodrami. Ovaj primer navodimo kao ilustraciju toga kakve se tektonske društvene promene događaju pred našim očima. Dakle, imamo primer jedne od najvećih, najvrednijih i najbogatijih globalnih kompanija, koja upućuje otvoreni poziv predstavnicima vlasti da ponude posebne uslove korišćenja opštih dobara i pridobijanja javnih finansija, kako bi ih direktno stavili u funkciju svog privatnog interesa. Odazivajući se na taj poziv, državni službenici i izabrani zastupnici javnog interesa se polomiše oko toga ko će da ponudi više, jače i bolje uslove kako bi pobedio na takmičenju za Miss Amazon. Pri tome, vredi napomenuti i to da Amazon, zahvaljujući svojoj poreski efikasnoj globalnoj korporacijskoj strukturi i koristeći zakonske mogućnosti u samim SAD, nije bio u obavezi i nije platio niti dolar federalnog poreza na ime ostvarene dobiti za 2018. godinu.
Zar ne bi trebalo da bude obrnuto? Zar predstavnici vlasti koji su izabrani da štite javni interes i stvaraju uslove za bolje uslove života i rada u zajednici koja ih je na javne funkcije i izabrala, ne bi trebalo da sami identifikuju koji su to potencijali te zajednice i ponude ih svima na korišćenje pod jednakim uslovima? U konkretnom primeru me zanima da li će sada Long Ajlend Siti, a i onih preostalih 236 gradova koji nisu izabrani na Amazonovom takmičenju, te iste uslove ponuditi nekoj drugoj kompaniji ili preduzetniku? Ili je to važilo samo za Amazon? Bojim se da jako dobro znamo odgovor na to pitanje.
Jedan sličan takav primer je aktuelan ovih dana i sa ove strane velike bare i to baš ovde na Balkanu. Naime, objavljena je vest da Folksvagen planira da u „istočnoj Evropi” otvori pogon za proizvodnju u koji će uložiti 1,4 milijarde evra i koji će imati godišnji promet od 4,5 milijardi evra. Kao najozbiljniji kandidati pominju se Bugarska i Srbija, ali navodno su u igri još i Rumunija, Turska i Severna Makedonija. Krenule su i razne medijske špekulacije i stvaranje navijačke atmosfere oko toga ko će koga tu da pobedi. Čak je i sama kompanija Folksvagen tim povodom izdala i zvanično saopštenje, i to u najboljem birokratskom maniru neke državne institucije, kako razgovori eto još uvek traju i da oni ne mogu više od toga da saopšte u ovom trenutku.
Možemo samo da zamislimo kako ti razgovori i pregovori teku iza kulisa i kako se državni službenici i političari ovih zemalja utrkuju da njegovom visočanstvu kapitalu u bescenje prodaju ili poklone neko od javnih dobara. Nije nikakva tajna da je jedan od njihovih najjačih aduta niska cena rada, pa ih već vidimo kako licitiraju po principu „ko da manje” i kako svoje sugrađane prodaju kao jeftinu radnu snagu na pijaci. Cilj je ubediti gospodina investitora da će upravo korišćenjem javnih resursa njihove države, njegova kompanija najviše zaraditi.
I koja god od ovih nazovi država pobedi, njeni političari će se brže bolje pohvaliti da je to još jedan dokaz kako oni uspešno privlače strane investicije i kako je to znak da će se već za koju godinu, dve ili najviše pet u njihovoj zemlji živeti bolje.
Možda nekome od njih tokom tih pregovora padne na pamet da potraži neku vezu i u gradskoj upravi Long Ajlend Sitija ili u državi Njujork i priupita za savet kako su oni uspeli. Uostalom, ko zna, možda uskoro Amazon raspiše konkurs i za neki svoj globalni poslovni centar i zato treba biti spreman. Uostalom, ionako ćemo uskoro svi biti državljani Amazona, Gugla, Epla, Alibabe, Huaveija ili neke od tih novih država u nastajanju. Ove postojeće već nestaju pred našim očima.
Laku noć.