Od kada se zahuktala ova pandemija, kada ste poslednji put nekom rekli „Idem na posao”? Ili, možete li da se setite kada je tu rečenicu neko vama izgovorio? Ako vam je to neko i rekao, mora da ste ga začuđeno upitali: „Nije valjda da ti još uvek radiš iz kancelarije! Kako to da niste prešli na ‘rad od kuće’, kao sve normalne firme?”
Selfi za istoriju
Već sada je potpuno izvesno da će šesti dan nove 2021. zauvek ostati zapisan u svetskim udžbenicima političke istorije kao dan kada se dogodilo nešto do tada neviđeno.
Srećna vam stara nova godina
Nove godine su onaj trenutak kada svima oko nas poželimo sve najbolje, a sebi obećamo da ćemo neke stvari koje smo do sada odlagali konačno promeniti i da će nam krenuti na bolje. Što je više tih „srećnih novih godina” iza nas, veća je i gomila uglavnom praznih obećanja koje smo sami sebi dali.
Novi povratak na staro
Ova pandemija korona virusa traje već više od šest meseci, ali stiče se utisak da nismo daleko odmakli u razumevanju onoga što nas je snašlo. Čini se da još uvek ne znamo mnogo više o tom virusu od onoga što smo znali na samom početku. Ne preostaje nam drugo nego da se stalno prilagođavamo novim okolnostima.
Bilo jednom u Americi
Jedna od industrija koja je najviše pogođena ovom pandemijom je industrija zabave. Nema koncerata, predstava, festivala, živih svirki... Većina pokušaja da se to prebaci u virtuelni svet se pokazala nesupešnim. I to je logično. Bez žive publike nema te prave energije i interakcije koja kreira jedinstveno i nezamenjivo iskustvo.