🇬🇧 THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH
Jedna od industrija koja je najviše pogođena ovom pandemijom je industrija zabave. Nema koncerata, predstava, festivala, živih svirki… Većina pokušaja da se to prebaci u virtuelni svet se pokazala nesupešnim. I to je logično. Bez žive publike nema te prave energije i interakcije koja kreira jedinstveno i nezamenjivo iskustvo. Poseban problem je što se kraj krize ne nazire, još uvek je sve na nivou nagađanja. Neki čak prognoziraju krah i kraj cele te industrije.
Ipak, jedna njena grana se ne predaje i izgleda da njoj ni korona ne može ništa. Naprotiv, kao da joj je dala neki novi zamah, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Naravno, reč je o politici.
Korona je postala dodatna tema preko koje političari demonstriraju kako eto, božemoj, brinu o zdravlju svojih sugrađana i preduzimaju sve neophodne mere da bi ih zaštitili. Politika je već i pre ove krize ozbiljno zašla u estradne vode. Tome je najviše doprinelo stvaranje potpuno novog medijskog konteksta kojim dominiraju društvene mreže, što je dovelo do toga da se na jednom potpuno drugom nivou stvara i pothranjuje iluzija o direktnom kontaktu sa narodom. Politika je jednostavno primenila metode, tehnike i taktike industrije zabave. Cilj više nije bio borba za ideje, već pridobijanje popularnosti glasača, koje već neko vreme politika tretira kao publiku i fanove i čiji je jedini zadatak da klikću i aplaudiraju, te s vremena na vreme da glasaju.
U poslednje vreme smo svedoci i obrnutog trenda. Uvidevši kako politika i političari zauzimaju sve veći prostor u sektoru zabave, tradicionalni akteri ove industrije počinju da zalaze u sferu politike. Pogledajmo par primera iz SAD koje su tradicionalni centar industrije zabave. Poslednji takav slučaj je otkazivanje utakmica završnice američke profesionalne košarkaške lige NBA u znak protesta zbog još jednog brutalnog policijskog postupanja i ranjavanja afroamerikanca Džejkoba Blejka u američkoj saveznoj državi Viskonsin.
Naravno da je vest o otkazivanju utakmica najprestižnijeg košarkaškog klupskog takmičenja na svetu odmah postala globalna vest. Protestu se pridružilo i nekoliko timova američke profesionalne bejzbol lige koji su takođe otkazali svoje utakmice. Ubrzo su se protestu pridružili i američka ženska košarkaška liga, pa nacionalna američka hokejaška liga NHL i jedan broj sportista u individualnim sportovima. Na svu sreću, kriza je ubrzo prevaziđena i takmičenje je posle neplanirane pauze od dva dana nastavljeno. Ovde vredi napomenuti da su se košarkaši koji su poveli ovaj protest za savet obratili nekadašnjem američkom predsedniku Baraku Obami, jer su pravilno prepoznali da su se našli na terenu na kome je dobro potražiti pomoć iskusnijeg igrača. Neposredni rezultat ovog događaja je bila dodatna pažnja koju je završni turnir NBA dobio, a koji se ove godine ionako održava pod posebnim uslovima i bez prisustva publike. Posebno je zanimljiva i odluka onih klubova koji su vlasnici sportskih dvorana u kojima igraju, da te dvorane u novembru stave na raspolaganje i pretvore u biračka mesta i tako omoguće brže glasanje u tim mestima tokom predstojećih predsedničkih izbora u SAD.
Evo još jednog primera. Početkom jula je svetski poznati reper Kanje Vest objavio da će se kandidovati za predsednika. Tu odluku je svetu saopštio na svom tviter nalogu sa sve emodžijem američke zastave i heštegom #2020VISION. Javno ga je odmah preko svog tvitera podržao preduzetnik i inovator Ilon Mask, još jedna globalno slavna ličnost i tako izrazio svoj politički stav.
Probajte sada samo da zamislite njegovu eventualnu predsedničku kampanju. Na primer, miting na nekom stadionu gde se Kanje pojavljuje na sceni držeći za ruku svoju ženu i potencijalnu prvu damu Kim Kardašijan. Kako bi gorele društvene mreže.
Ipak, izgleda da od te kandidature neće biti ništa, jer je reper zbog zdravstvenih problema psihičke prirode završio na tretmanu u bolnici. Ali, polako… kao što vidimo, psihičke smetnje nisu prepreka za obavljanje političkih funkcija. Naprotiv.
Kada smo već kod političkih skupova na stadionima i dvoranama, evo i trećeg primera. 20. juna bio je zakazan Trampov predizborni miting u sportskoj dvorani u gradu Tulsa, savezna država Oklahoma. Organizatori su se suočili sa neverovatnim interesovanjem. Bilo je preko milion zahteva. Interes je višestruko prevazilazio kapacitete dvorane, pa su ispred hale postavljeni veliki ekrani i ograđen dodatni prostor za posetioce.
Ipak, Tramp je tog dana govorio pred polupraznom dvoranom, a ispred nje nije bilo nikog. Došlo je ukupno 6.200 ljudi. Ispostaviće se da je prijava više od milion ljudi bio prenk koji su organizvoali tiktokeri i K-pop fanovi. Oni su se organizovali i preko lažnih profila izbombardovali organizatore zahtevima za prisustvo. Ovi to nisu ukapirali i naseli su. Dosta jadno su posle tog fijaska izgledali pokušaji Trampovog tima da za sve okrive pripadnike pokreta „Black Lives Matter”, koji su navodno blokirali ljudima pristup do dvorane.
Spoj politike i industrije zabave nije od juče. Ipak, ovo čemu poslednjih godina svedočimo je novi nivo. Koreni tog procesa stapanja politike i zabave su duboki, a razlozi zabrinjavajući. Problem je u tome što politika pokazuje nesposobnost da se na pravi način suoči i razrešava probleme sa kojima se svet danas suočava. Posledica toga je da sve više klizi u zabavljavštvo i površnost kako bi, svesno ili nesvesno, prikrila tu svoju nesposobnost i zadržala bar privid svog značaja. Kada politika prestane da se bavi problemima kojima treba da se bavi, onda sve postaje politika.
Ova poslednja tehnološka revolucija je iz korena promenila naš način života, a politički sistemi su u osnovi ostali nepromenjeni. Centri odlučivanja su se preselili u globalne korporacije, naročito one tehnološke, koje odluke donose rukovođene isključivo interesima profita i svojih vlasnika i daleko od očiju javnosti.
Društveni ugovor između države i građanina po kome je država sistem institucija u kojima se usklađuje javni interes i legitimni privatni interes je jednostrano raskinut i sada živimo u svojevrsnom provizorijumu u kome se uzurpatori naših prava trude pre svega da nas zabave i odvrate pažnju od pravih problema.I za to sve više i uspešnije brišu granice između zabave i politike.
Znam, biće sad onih koji će reći: „Ma to je Amerika, kod nas nije tako”. Really?