Evo jedna atomska u vaše zdravlje

🇬🇧 THIS ARTICLE IS AVAILABLE IN ENGLISH

Da li ste gledali seriju Černobilj?

Svima vama koji ste odlučili da posle ovakvog početka teksta ipak nastavite da ga čitate, pre svega čestitam na tome i ujedno vam se zahvaljujem što ste još tu. A priznajem da potpuno razumem i sve one koji su, pročitavši početak, odmah odustali i kliknuli na nešto drugo, nešto što bar na prvi pogled više obećava. Jer, budimo realni, bez obzira da li ste gledali Černobilj ili ne, svi dobro znamo o čemu se tu radi i ne treba još jedan smarač da prežvakava radnju serije i otkriva neku veliku istinu o tome šta su autori u stvari hteli da nam poruče.

Dakle, ne bojte se, nećemo o radnji serije. Umesto toga, razmotrićemo šta bismo mogli da popijemo s tim u vezi. Već zvuči bolje, zar ne? Moj predlog je da to bude Atomik votka. Mali je problem što to nećemo moći baš odmah ovih dana, jer još uvek ne može nigde ni da se kupi, ni da se proba, a ni da se naruči. Ali, internet stranica je već tu, pa uskoro treba očekivati da konačno počne i punjenje flaša koje su, inače, već dizajnirane.

Kompanija Černobilj Spirit (Chernobyl Spirit Company) koja stoji iza ovog projekta, tu svoju Atomik votku će proizvoditi, što bi se reklo, na licu mesta, od raži koja će se uzgajati u regionu gde je bila nuklearna elektrana Černobilj, a za destilaciju će se koristiti i voda iz lokalnih izvorišta.

U timu koji stoji iza ovog projekta, a koji čini kombinovana britansko-ukrajinska ekipa, su i naučnici sa britanskog univerziteta u Portsmutu, među kojima je i Džejms Smit, stručnjak za zaštitu životne sredine. On tvrdi da je konzumiranje ove votke potpuno bezbedno, jer u procesu destilacije svi eventualni radioaktivni elementi bivaju odstranjeni, a što su navodno potvrdili i dodatni testovi sprovedeni na univerzitetu Sautempton.

Iako samog proizvoda još nema na tržištu, u najavi je već i biznis model i to u skladu sa modernim marketinškim trendovima. Naime, iz kompanije najavljuju da planiraju da 75% zarade ulažu u razvoj lokalne zajednice i tako pomognu da se povrati život u ovu opustošenu ukrajinsku regiju u kojoj je nekada bila nukelarna elektrana Černobilj. Tako se deklarišu kao društveno odgovorna kompanija i daju opravdanje budućim konzumentima Atomik votke da eto oni, ispijajući ovu votku, daju svoj doprinos revitalizaciji jedne regije uništene nuklearnom katastrofom. Kako onda čovek može da im zameri što piju.

Očigledno, projekat Atomik votka se već neko vreme razvija, ali je tek u poslednjih par meseci osvanuo i na stranicama i sajtovima vodećih svetskih medija. Razlog za to leži upravo u odgovoru na pitanje postavljeno na početku ovog teksta. 

Serija Černobilj je pomalo neočekivano postala globalni fenomen i svet se podsetio najveće mirnodopske nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva. Tog 26. aprila 1986. u eksploziji reaktora u nuklearnoj elektrani Černobilj, u tadašnjem Sovjetskom Savezu, prema zvaničnim podacima, umrle su 32 osobe, a zona od 30 kilometara oko reaktora proglašena je zabranjenom za život. Iz nje je evakuisano 350 hiljada ljudi, uključujući i celokupno stanovništvo grada Pripjata, u kome je tada živelo 50 hiljada stanovnika. Teško je proceniti koliko je ljudi u godinama posle ove katastrofe umrlo od raka i drugih oboljenja kao posledice zračenja, a neke procene Grinpisa pominju i cifru od čak 200 hiljada ljudi, dok su milioni bili ozračeni radioaktivnim oblakom koji je prošao Evropom. 

Jedan od efekata ovog naglo ponovo probuđenog interesovanja za tragediju u Černobilju je sasvim sigurno razlog da se sada sa daleko većim nestrpljenjem očekuje i lansiranje Atomik votke na tržište. Ali, tu se postavlja jedno drugo pitanje. Da nije bilo ove serije i cele euforije koju je ona izazvala i da do vas dođe informacija da se na tržištu pojavila nova Atomik votka, proizvedena lokalno od zrna raži izraslih na području Černobilja i to destilacijom vode iz tamošnjih izvora, koja bi bila vaša prva reakcija? Zar ne bi prvo pitanje koje biste postavili bilo pa da li su ti ljudi normalni? Ko je uopšte dozvolio da se tamo bilo šta gaji za ljudsku upotrebu, a kamoli da to onda još i prodaje i na tome zarađuje? I na kraju, da li biste poželeli da probate takvu votku? 

Ovako, izgleda da je pomenuta serija Černobilj promenila stvari iz korena, pa takva pitanja niko uopšte i ne postavlja. Ko zna, možda su tvorci Atomik votke na tu ideju i došli gledajući seriju. Bilo kako bilo, Černobilj je, zahvaljujući seriji, postao deo globalne popularne kulture i tema o kojoj se priča. O tome govori i sve veće interesovanje za posetu i obilazak kraja tragedije. 

Izgleda da je i sam predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski bio oduševljen serijom i rekao da je došlo vreme da se povrati život u ovaj region i najavio plan obnove na osnovu koga će područje Černobilja, koje je još uvek zabranjena zona, to prestati da bude i postati turistička atrakcija. Zelenski je u maniru iskusnog marketinškog stratega doslovno izjavio: „Do sada je Černobilj predstavljao negativnu stranu brenda Ukrajina. Sada je vreme da se to promeni.” Ima smisla, država je država, ali mi ipak živimo u vremenu gde je brend na prvom mestu i, kao što vidimo, biva predstavljen i kao javni interes.

Bilo je i do sada dosta serija i filmova koji su određivali i definisali trendove, od onih modnih i stilskih do muzičkih. Bilo je i onih koji su popularizovali određene destinacije. I naravno, gde god kapital prepozna priliku da se nešto zaradi, tu se onda smisle i izmisle proizvodi koji se u takav novi trend uklope i onda se samo lepo upakuju u odgovarajuće brend pakovanje i plasiraju na tržište. 

Svet medija u kome danas živimo je taj potencijal samo dodatno podstakao, jer kupcima sada pruža šansu ne samo da kupovinom tako brendiranih proizvoda slede novi popularni trend, već sada mogu i da objavljuju personalizovane medijske sadržaje putem kojih se dodatno uklapaju u aktuelne trendove. 

U konkretnom slučaju, ne samo da ću da odem na mesto najveće mirnodopske nuklearne katastrofe, već ću to lepo i da objavim, pa neka ceo svet vidi kakva sam faca i da sam evo lično i personalno došao na mesto na kome do juče pristup uopšte nije bio moguć. Kada već pre 50 godina nisam bio onaj koji je prvi stupio nogom na Mesec, bar sam sad među prvima u ekipi zakoračio u Pripjat.

Pokušajte samo da zamislite broj lajkova, šerova, komentara i svih tih hvalospeva koji će se usuti na svaki selfi i objavu sa takvog mesta. Takva prilika se ne propušta. Pa neka košta šta košta. Ma idemo po cenu života. Bukvalno. 

Verujem da će nekima od posetilaca pod klik doći i vest o tome da su neki naučnici procenili da černobiljska regija neće biti bezbedna za život i zdravlje ljudi još hiljadama godina. Realno, nećemo to baš svi moći da dočekamo. Kad je već tako, hajde bar nešto da popijemo. Votku na primer, i to onu atomsku. I neka svi vide šta pijemo. Živeli / Na zdrovya!

Ostavi komentar

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

This website is available in ???????? ENGLISH

Društvene mreže

Najnoviji postovi

Ovim prihvatate našu politiku privatnosti

Prijavite se za objave sa bloga

Holler Box